assilletta

još uvijek se borim sa ovim seminarom.. al eto napreduje polako..
haljinu sam našla. u srijedu još. u importanne centru. nije da sam oduševljena ali je OK. i nije mi se dalo više. broj dana do svadbe je prešao na jednu znamenku. još 6. svijetlo plava je, meni kao plavuši ta boja super stoji. pa eto, to sam riješila..

gledala sam jučer tekmu s Dinamom. dragi, frendica i ja, kod mene. bilo mi je žao kaj nisam otišla.. rekla sam dragom: daj ajde, idemo, bit će doživljaj, ovo ono.. ne dira to njega. ja sam uz Dinamo otkad znam za sebe. imam dva (puno) starija brata, 72. i 73. godište. valjda prva pjesma koju sam naučila kao mala je bila Dinamova himna :) i kad rasteš uz to, jednostavno je nemoguće da ti ne bude u srcu. u srednjoj, dok je još stariji brat išao na tekme ("mlađi" nikad nije bio toliko zagrijan) znala sam otić s njim i njegovom ekipom. živim na kvartu iznad stadiona, pa mi je to niš, pljunem do tamo. i ti odlasci na tekme su mi stvarno bili zakon. naviknuta sam biti u društvu starijih dečki, a osim toga pol njih gledam otkad znam za sebe i isto su mi kao burazi. i ništa mi nije falilo, bila sam na svojem terenu. pivice prije tekme, pa navijanje, pa opet poslije u birtiju.. i zabave nikad nije falilo, uvijek bi se dobro nasmijali.. a i bila sam ko kap vode na dlanu kraj 5-6 mrgana :) najveći doživljaj mi je bio mislim da 2003. kad smo osvojili prvenstvo.. zadnja tekma sezone. navijači su prešli ogradu. sviiiii na teren. moj buraz se odmah okrenuo prema izlazu: ne dolazi u obzir! tipa mala seka, on je već star za to bla bla. al dok je on to govorio frend je već bio na ogradi i ja za njim.. i šta mu je drugo preostalo nego za nama, kao i ostatak dečki. to je stvarno bilo nezaboravno.. igrači, navijači, uprava, fotografi, sve se pomiješalo, svi skaču, pjevaju, grle se... euforija samo takva. "nebo se plavi, bijeli se Zagreb grad, Maksimir slavi prvi smo prvi sad plavi plavi..."
i zato sam htjela biti tamo i jučer.. kad je cijela ona masa bila jedno i svi su tamo bili radi jednog.. radi Dinama.. radi slavlja..
ovako smo gledali na telki i trčali na balkon da vidimo vatromet, ak niš drugo bar smo to mogle vidjeti uživo (dragi je za to vrijeme igrao belu na T-portalu). rijetko se to događa, da cura ne može dečka nagovorit da ode na tekmu, jel tako.. i još na ovakvu.. a njegov jedini komentar je bio: ah, gužva..! ha ha dečki me već zajebavaju da me dragi ne pusti pa da zato više ne idem.. al nije to.. htjela bi da to podijelimo zajedno, da i on to doživi sa mnom...
možda iduće godine...
Ciao!