assilletta

Kod mene doma situacija je ovakva: tata i 2 buraza rade. A u mojoj, i kući do moje, u istom dvorištu, ostaju četiri žene. Moja baka (88), kraljica majka (57), šogorica (30) i ja (21). Ni jedna ne radi (mama je otišla u prijevremenu mirovinu a šogorica je dala otkaz kad je ostala trudna i još nije našla novi posao) tako da mene kao studentice još najmanje ima doma. Al bez obzira na to situacija me izluđuje do bola. Prije svega, kao što vidite, tu je apsolutni nesklad generacija. A i da nije previše je prerazličitih žena na jednom mjestu. Šogorica je odgojena motom "što na umu, to na drumu", što je u mentalitetu moje obitelji uvijek bio izraz nepoštivanja i ne znam ni ja šta. Moja draga, stara ali užasnonapornapoludjetćujednogdanaodnje baka se drži one "kad god možeš i ne možeš gurni nos u tuđa posla". A majka se pak prije svega vodi onom da je poštenje prema majci najvažnije pa uvijek baku podrži (inače, obraća joj se sa Vi. sad kad razmišljam, mislim da to ni u jednoj drugoj obitelji nisam primjetila ).

I onda vam se naravno dogodi da vam se ja nađem usred toga svega. Jedne mi cvile s jedne strane, druga s druge. Tipa moje 2 nećakinje i naš mali susjed (5) trče po dvorištu i maltretiraju zeca kojeg su cure dobile. I moju baku pogodi kak oni divljaju ali ne napada cure, jer njene unuke ne mogu bit zločeste, to nije moguće, nego se okomi na maloga počne kreštat na njega, mahat sa štapom... Izađe šogi, vidi kaj se događa i počne šiziti na baku kaj ima ona mahat sa štapom na tuđe dijete (ja ju razumijem, i ja sam ludila na to jer je baka to isto radila mojim prijateljima kad sam bila mala i stvarno nije OK čak iako ga ne bi udarila). A mama i ja smo tad upravo širile veš na balkonu, načule kaj se dogodilo i ona se meni počne jadat kak je šogi bezobrazna prema baki Što opet, nemreš ni nju krivit, ona je odgojena da se starije poštuje kakvi god da jesu.

Ja sam sad bila sama s bakom skoro 2 tjedna jer su svi pobjegli na more. Još uvijek se ponaša kao da mi je 7 godina. Šta ćeš jesti, u kolko sati, šta ćemo za 2 dana kuhat, u kolko sati ću doć s faxa.. grrrr! stvarno, te neke stvari mi mogu pola života oduzet. Stvarno ju cijenim kao osobu koja se brinula za mene cijelo moje djetinjstvo dok su starci radili, dočekivala me, pratila, kuhala, oblačila ali tolko me izludi da ne mogu a da se ne izderem na nju. I naravno, poslije mi je krivo.

Samo čekam da se i drugi brat oženi pa da dobijemo pojačanje (u obliku vječna studentica)

Ciao!